Postoje namirnice kojima smo, iz razloga koje više niko ozbiljno ne preispituje, dodelili radno vreme. Jaja pripadaju jutru, pasta večeri, a salata ručku. Problem nastaje kada u četiri popodne poželimo omlet i shvatimo da je kuhinja odlučila da smo zakasnili.
Doručak je neobičan obrok jer ga mnogo češće definiše sat nego sama hrana. Jaja u devet su doručak. Ista jaja u jedan mogu biti brunch. U šest uveče odjednom zahtevaju objašnjenje, kao da smo prekršili neku tihu gastronomsku konvenciju.
Ta pravila nisu prirodni zakoni. Ona su mešavina navike, radnog vremena, porodičnih rutina, industrije i kulture. U jednom delu sveta jutro počinje slanim jelom, u drugom slatkim pecivom, negde pirinčem i ribom, negde samo kafom. Čak ni ideja o tome šta „izgleda kao doručak" nije naročito univerzalna.
Pa ipak, veoma smo joj odani. Možda zato što obroci nisu samo hrana nego i način na koji organizujemo dan. Doručak znači da je nešto počelo; ručak da smo stigli do sredine; večera da možemo da usporimo. Kada ih pomerimo, imamo čudan osećaj da smo pomerili i sam dan.
Savremeni grad je, međutim, prilično loš u poštovanju tih granica. Neko počinje da radi u sedam, neko u jedanaest. Neko završi trening kada drugi završava ručak. Vikend u Beogradu posebno nema mnogo razumevanja za ideju da doručak mora biti završen pre podneva. Grad koji ozbiljno shvata kafu od sat i po teško može istovremeno da zahteva vojnu preciznost od jaja.
Brunch je bio prvi kulturni kompromis. Sama reč priznaje da dva obroka mogu da se sudare i da se ništa strašno neće dogoditi. Ali brunch je vremenom dobio sopstvena pravila: vikend, kasno jutro, možda mimoza, dovoljno lep tanjir da zaslužuje fotografiju. Ono što je počelo kao oslobađanje od rasporeda ubrzo je dobilo novi raspored.
All-day breakfast ide korak dalje. Njegova privlačnost nije u tome da doručak proglasimo superiornim ostalim obrocima, već da prestanemo da se pretvaramo da određena hrana ima prirodno vreme isteka. Ako je kombinacija jaja, povrća, hleba, sira ili avokada dobar obrok u deset ujutru, njen nutritivni sastav neće se uvrediti zato što je jedemo u četiri.
Naravno, vreme obroka nije potpuno nevažno. Cirkadijalna biologija poslednjih godina s razlogom privlači pažnju i postoje podaci da raspored unosa hrane može biti povezan sa metaboličkim zdravljem. Ali iz toga ne sledi da je poširano jaje posle podneva problem, niti da naše telo na ulazu u restoran proverava da li smo naručili iz odgovarajućeg dela menija.
Zanimljivije je ono što all-day breakfast govori o promeni načina života. Tradicionalna tri obroka nastala su u svetu u kojem je veliki broj ljudi imao mnogo predvidljiviji radni dan. Danas ručamo između sastanaka, radimo iz kafića, treniramo pre posla ili posle njega, putujemo, kasno ustajemo vikendom i često jedemo onda kada možemo, a ne kada bi raspored želeo.
To ne mora automatski biti dobra stvar. Haotičan raspored, stalno grickanje i kasne obilne večere nisu isto što i fleksibilnost. Ali fleksibilnost sama po sebi nije neprijatelj zdravog odnosa prema hrani. Ponekad je upravo rigidnost ono što normalan obrok pretvara u komplikaciju.
Postoji i nešto prijatno demokratično u doručku koji traje ceo dan. Doručak je verovatno najmanje ceremonijalan od velikih obroka. Ne zahteva povod, ne traži vino koje „ide uz jelo", ne očekuje tri sleda. Može da bude brz ili beskrajno spor, sladak ili slan, mali ili ozbiljan. Može da bude sastanak, prvi dejt, pola sata nasamo ili tri sata sa prijateljima.
Zato smo u VERA doručku ostavili otvoreno radno vreme. Ne zato što verujemo da bi svi trebalo da doručkuju ceo dan, već zato što ne vidimo naročit razlog da im kažemo kada moraju da prestanu. Ako neko u pet popodne želi jaja, možda mu ne treba objašnjenje. Možda mu trebaju jaja.
Hrana je već dovoljno komplikovana bez toga da joj dodeljujemo smene. Postoje stvari kod kojih vreme zaista igra ulogu: kafa pred spavanje, veoma obilan obrok duboko u noć, dugi periodi bez hrane kod nekoga kome to ne prija. Ali razlika između doručka u 11:55 i istog doručka u 12:05 uglavnom postoji u našem kalendaru.
Možda će za nekoliko godina all-day breakfast zvučati jednako nepotrebno kao all-day coffee. Niko danas ne objašnjava zašto je dozvoljeno naručiti espresso posle ručka; jednostavno ga naručimo. Jaja će verovatno preživeti istu emancipaciju.
Do tada, možemo početi skromno. Sat neka pokazuje koliko je sati. Ne mora da govori šta ćemo jesti.
Probajte u VERA — specialty kafeterija i wellness bistro, Nikole Spasića 4, Stari Grad, Beograd.
Doručak u VERA →