Postoje namirnice kojima smo, iz razloga koje vise niko ozbiljno ne preispituje, dodelili radno vreme. Jaja pripadaju jutru, pasta veceri, a salata rucku. Problem nastaje kada u cetiri popodne pozelimo omlet i shvatimo da je kuhinja odlucila da smo zakasnili.
Dorucak je neobican obrok jer ga mnogo cesce definise sat nego sama hrana. Jaja u devet su dorucak. Ista jaja u jedan mogu biti brunch. U sest uvece odjednom zahtevaju objasnjenje, kao da smo prekrsili neku tihu gastronomsku konvenciju.
Ta pravila nisu prirodni zakoni. Ona su mesavina navike, radnog vremena, porodicnih rutina, industrije i kulture. U jednom delu sveta jutro pocinje slanim jelom, u drugom slatkim pecivom, negde pirincem i ribom, negde samo kafom. Cak ni ideja o tome sta „izgleda kao dorucak" nije narocito univerzalna.
Pa ipak, veoma smo joj odani. Mozda zato sto obroci nisu samo hrana nego i nacin na koji organizujemo dan. Dorucak znaci da je nesto pocelo; rucak da smo stigli do sredine; vecera da mozemo da usporimo. Kada ih pomerimo, imamo cudan osecaj da smo pomerili i sam dan.
Savremeni grad je, medjutim, prilicno los u postovanju tih granica. Neko pocinje da radi u sedam, neko u jedanaest. Neko zavrsi trening kada drugi zavrsava rucak. Vikend u Beogradu posebno nema mnogo razumevanja za ideju da dorucak mora biti zavrsen pre podneva. Grad koji ozbiljno shvata kafu od sat i po tesko moze istovremeno da zahteva vojnu preciznost od jaja.
Brunch je bio prvi kulturni kompromis. Sama rec priznaje da dva obroka mogu da se sudare i da se nista strasno nece dogoditi. Ali brunch je vremenom dobio sopstvena pravila: vikend, kasno jutro, mozda mimoza, dovoljno lep tanjir da zasluzuje fotografiju. Ono sto je pocelo kao oslobadjanje od rasporeda ubrzo je dobilo novi raspored.
All-day breakfast ide korak dalje. Njegova privlacnost nije u tome da dorucak proglasimo superiornim ostalim obrocima, vec da prestanemo da se pretvaramo da odredjena hrana ima prirodno vreme isteka. Ako je kombinacija jaja, povrca, hleba, sira ili avokada dobar obrok u deset ujutru, njen nutritivni sastav nece se uvrediti zato sto je jedemo u cetiri.
Naravno, vreme obroka nije potpuno nevazno. Cirkadijalna biologija poslednjih godina s razlogom privlaci paznju i postoje podaci da raspored unosa hrane moze biti povezan sa metabolickim zdravljem. Ali iz toga ne sledi da je posirano jaje posle podneva problem, niti da nase telo na ulazu u restoran proverava da li smo narucili iz odgovarajuceg dela menija.
Zanimljivije je ono sto all-day breakfast govori o promeni nacina zivota. Tradicionalna tri obroka nastala su u svetu u kojem je veliki broj ljudi imao mnogo predvidljiviji radni dan. Danas rucamo izmedju sastanaka, radimo iz kafica, treniramo pre posla ili posle njega, putujemo, kasno ustajemo vikendom i cesto jedemo onda kada mozemo, a ne kada bi raspored zeleo.
To ne mora automatski biti dobra stvar. Haoticen raspored, stalno grickanje i kasne obilne vecere nisu isto sto i fleksibilnost. Ali fleksibilnost sama po sebi nije neprijatelj zdravog odnosa prema hrani. Ponekad je upravo rigidnost ono sto normalan obrok pretvara u komplikaciju.
Postoji i nesto prijatno demokraticno u dorucku koji traje ceo dan. Dorucak je verovatno najmanje ceremonijalan od velikih obroka. Ne zahteva povod, ne trazi vino koje „ide uz jelo", ne ocekuje tri sleda. Moze da bude brz ili beskrajno spor, sladak ili slan, mali ili ozbiljan. Moze da bude sastanak, prvi dejt, pola sata nasamo ili tri sata sa prijateljima.
Zato smo u VERA dorucku ostavili otvoreno radno vreme. Ne zato sto verujemo da bi svi trebalo da doruckuju ceo dan, vec zato sto ne vidimo narocit razlog da im kazemo kada moraju da prestanu. Ako neko u pet popodne zeli jaja, mozda mu ne treba objasnjenje. Mozda mu trebaju jaja.
Hrana je vec dovoljno komplikovana bez toga da joj dodeljujemo smene. Postoje stvari kod kojih vreme zaista igra ulogu: kafa pred spavanje, veoma obilan obrok duboko u noc, dugi periodi bez hrane kod nekoga kome to ne prija. Ali razlika izmedju dorucka u 11:55 i istog dorucka u 12:05 uglavnom postoji u nasem kalendaru.
Mozda ce za nekoliko godina all-day breakfast zvucati jednako nepotrebno kao all-day coffee. Niko danas ne objasnjava zasto je dozvoljeno naruciti espresso posle rucka; jednostavno ga narucimo. Jaja ce verovatno preziveti istu emancipaciju.
Do tada, mozemo poceti skromno. Sat neka pokazuje koliko je sati. Ne mora da govori sta cemo jesti.