Svaka dijeta ima trenutak kada prestane da bude nacin ishrane i postane identitet. Keto je taj trenutak doziveo spektakularno. Hleb je postao neprijatelj, puter je dobio rehabilitaciju, a trakice koje mere ketone uselile su se u kupatila ljudi koji nekoliko godina ranije nisu znali sta je keton.
Ketogena dijeta nije nastala na Instagramu. Koristi se vec oko jednog veka u lecenju odredjenih oblika epilepsije, posebno kod dece kod koje lekovi ne daju dovoljan efekat. U tom kontekstu njena efikasnost nije wellness teorija, vec deo klinicke medicine.
Osnovna ideja je relativno jednostavna. Kada unos ugljenih hidrata veoma smanjimo, nivo dostupne glukoze i zalihe glikogena opadaju, insulin se smanjuje, a organizam se vise oslanja na oksidaciju masti. Jetra proizvodi ketonska tela, prvenstveno beta-hidroksibutirat i acetoacetat, koja mogu postati vazan izvor energije, ukljucujuci za mozak.
To stanje zovemo nutritivna ketoza.
Ona nije isto sto i dijabeticka ketoacidoza, opasno medicinsko stanje koje se najcesce javlja kod ozbiljnog nedostatka insulina. Slicnost reci napravila je dosta konfuzije, ali fizioloski i klinicki govorimo o veoma razlicitim situacijama.
Keto dijeta u praksi obicno znaci veoma malo ugljenih hidrata, umeren protein i veliki udeo energije iz masti. Tacne granice variraju, ali 20–50 grama ugljenih hidrata dnevno je cest okvir kod popularnih verzija. To je dovoljno malo da hleb, testenina, vecina zitarica, mnoge mahunarke, veliki deo voca i veliki broj uobicajenih jela odjednom postanu logisticki problem.
Zasto onda ljudi mrsave?
Zato sto keto moze biti veoma efikasan nacin da neki ljudi jedu manje energije. Protein i mast mogu doprineti sitosti, izbor hrane postaje ograniceniji, a izbacivanje citavih kategorija uklanja veliki broj lako dostupnih kalorija. Na pocetku se gubi i voda vezana za glikogen, zbog cega vaga moze brzo pasti.
Meta-analize pokazuju da low-carbohydrate i very-low-carbohydrate pristupi mogu dovesti do gubitka telesne mase i poboljsanja nekih metabolickih markera, posebno kratkorocno. Kod ljudi sa tipom 2 dijabetesa ogranicavanje ugljenih hidrata moze poboljsati glikemijsku kontrolu i kod nekih smanjiti potrebu za lekovima, ali terapiju tada treba prilagodjavati uz medicinski nadzor.
Problem nastaje kada od moze da radi predjemo na radi zato sto su ugljeni hidrati losi.
Za gubitak telesne mase dugorocno je i dalje vazno da unos energije bude manji od potrosnje. Razliciti obrasci ishrane mogu do toga doci na razlicite nacine. Kada se kalorije i protein kontrolisu, prednost jednog odnosa ugljenih hidrata i masti cesto postaje mnogo manja nego sto internet ratovi sugerisu.
Keto takodje nije jedna dijeta po kvalitetu. Moguce je napraviti je oko maslinovog ulja, avokada, orasastih plodova, semenki, ribe, jaja i mnogo povrca sa malo skroba. Moguce je napraviti je i oko putera, preradjenog mesa i sira. Obe mogu proizvoditi ketone. To ne znaci da imaju isti efekat na zdravlje.
Kod nekih ljudi LDL holesterol moze znacajno porasti na ketogenoj ishrani, posebno kada je unos zasicenih masti visok. Vlakna mogu postati problem ako izbacivanje zitarica, mahunarki i voca nije nadoknadjeno pazljivim izborom povrca, semenki i orasastih plodova. Restriktivnost takodje nije mala stvar: dijeta koju metabolicki mozemo da pratimo nije nuzno dijeta sa kojom zelimo da zivimo.
To je deo koji se cesto izgubi u razgovoru o optimalnoj ishrani.
Covek ne jede makronutrijente u laboratoriji. Jede sa porodicom, u restoranu, na putovanju, posle loseg dana i na rodjendanu. Ako nacin ishrane zahteva da svaki takav trenutak postane pregovaranje sa ugljenim hidratima, cena nije samo nutritivna.
Za neke ljude ta cena vredi. Keto im smanjuje apetit, pojednostavljuje izbor i pomaze da kontrolisu tezinu ili glikemiju. Za druge je potpuno nepotrebna komplikacija.
U VERA necemo hleb proglasiti neprijateljem samo zato sto postoji keto. Ugljeni hidrati mogu dolaziti iz ovsa, povrca, voca, mahunarki i kvalitetnog hleba, zajedno sa vlaknima, vitaminima i citavom kulturom hrane koju nema mnogo smisla odbaciti bez razloga.
Keto je alat.
Vrlo koristan medicinski alat u nekim situacijama. Potencijalno efikasan pristup za gubitak tezine ili kontrolu glikemije kod nekih ljudi. I veoma los dokaz da je banana napravila civilizacijsku gresku.